Bitkoin: usponi i padovi

Luda vožnja! 

Čak su i oni koji nikada nisu baratali bitkoinom čuli za ovu kriptovalutu koja funkcioniše prema jednom potpuno novom konceptu.

Na početku su bitkoin, i pojam kriptovalute uopšte, viđeni kao prolazni i neodrživi. Svoje mišljenje nisam izrazio u prvom The Wizard of Vegas (WoV) članku na tu temu. Želeo sam da o ideji bitkoina mislim kao o nečemu što je blesavo i što niko neće uzeti za ozbiljno. Zadovoljan sam sobom, jer sam bio suzdržan i nisam javno izneo svoje mišljenje. 

I dok sam poslednjih nekoliko godina ja ignorisao bitkoin, oluja je zahvatila ceo svet, što se jasno može videti u mnogim člancima na tu temu dostupnim na sajtu LCB. Naravno, WoV je više usredsređen na Ameriku (sa manjim interesovanjem za onlajn kockanje), dok je LCB namenjen celom svetu i pruža uvid u mnogobrojna bitkoin kazina. Sa razlogom je LCB javnost zainteresovana za bitkoine. 

Čak je i Feelin’ Froggy 2017. napisala članak, pitajući se da li će bitkoin mehur pući. Da nas je neko pitao, možda bismo oboje rekli DA. Međutim, mislim da u to vreme ni ja ni ona nismo shvatali koliko će veliki taj mehur ubrzo postati. 

Nedavno sam napisao još jedan WoV članak o dešavanjima u vezi sa bitkoinom u poslednjih pet godina. O tome je ovde već toliko rečeno, da nema potrebe da ponavljam, te ćemo se u ovom članku baviti samo skorašnjim dešavanjima. Ali, najpre:

Šta je to bitkoin i odakle nam dolazi? 

Bitkoin je kriptovaluta koja se dobija „rudarenjem” na računaru, po mogućnosti superkompjuteru, kroz složene matematičke formule koje samo kompjuter može da reši (brzo) i da preda bitkoin prvom sledećem kompjuteru koji reši niz zadataka.

Sistem funkcioniše prema sledećem principu: da određeni broj bitkoina bude konačan i kao takav vremenom postaje sve teži za rudarenje. Prvi rudari su mogli lakše da ga rudare opušteno i sa uživanjem, dok mu vrednost raste - sve donedavno.

Za rudarenje je potreban jači izvor struje, samim tim i troškovi su veliki. Da pojasnim: rudarenje može da utroši struje kao jedna omanja zemlja, te se bitkoin smatra štetnim za životnu sredinu. 

Tu su i ostali troškovi. Ljudi moraju da se upuste u direktan finansijski rizik, jer moraju da obezbede računar samo za rudarenje. Ukoliko nisu voljni da nabave računar visokih performansi, moraće da kupe posebnu grafičku kartu sa najmanje 16GB RAMa, kako bi mogli da uspešno rudare bitkoine.

Svi rudarski računari takmiče se međusobno i, kao što sam naglasio u jednom članku, 90% bitkoina koji će ikada postojati, već postoje na tržištu. Inflacija je naškodila bitkoinu, verovali ili ne. Glavni razlog za to leži u povećanju cene električne energije, što je i rudarenje učinilo skupljim. Ipak, cena mu pada, te uskoro neće biti vredan rudarenja.

Ovako: zamislite da ste u San Francisku tokom Zlatne groznice. Dane provodite ispirajući zlato. Sve ide kako treba prvih nekoliko meseci. Onda primećujete da prolaze dani, a da ništa niste pronašli…i tako satima i danima! Kao da to nije dovoljno, već i cena zlata pada, te sad ne vredi ni pola u odnosu na najvišu cenu. 

I sada ja vas pitam: da li biste i dalje provodili dane u potrazi za zlatom? 

Pišući WoV članak, raspitivao sam se o tome kakvi su zakonski propisi u vezi sa bitkoinima u različitim zemljama. Link se nalazi na početku ovog teksta ukoliko želite da pročitate više o tome. 

Dakle, došli smo do tačke kada je za rudarenje bitkoina potrebno uložiti više truda, postalo je skuplje i vrednost mu je naglo pala. Rudarenje, dakle, nije opravdano, jer troškovi prevazilaze vrednost zarađenih bitkoina, osim ukoliko smatrate da će vrednost bitkoina ponovo porasti.

Pored toga, i dalje ćete se utrkivati sa raznolikim superkompjuterima, jer su se pojavile kompanije koje su deo svojih delatnosti posvetile rudarenju kriptovalute. Vi, kao pojedinac, nemate šanse. 

Na čemu se zasniva vrednost bitkoina? 

Šta je to što utiče na promenu vrednosti bitkoina? Zašto je do pre samo nekoliko meseci vredeo duplo više nego sada? 

Mogu da vam odgovorim jednom rečju: percepcija. 

Da objasnim: 

Cena bitkoina na tržištu je zasnovana na tome koliku vrednost te valute vide njeni korisnici, i ni na čemu drugom. Ono što je u prvi mah bilo primamljivo je bila činjenica da je ova kriptovaluta ne samo veoma bezbedna, već može da se koristiti van monetarnih zakonskih okvira. Na žalost, vlade zemalja su se potrudile da zakonski regulišu upotrebu bitkoina, sa posebnim naglaskom na one kompanije koje su voljne da prihvate bitkoin kao sredstvo plaćanja. 

Druga važna činjenica je bila njegova sigurnost. BTC se pohranjuje u visoko kontrolisani digitalni instument - kriptonovčanik. Ta sigurnost se odražava na vrednost. Cena je ono što ste vi poslali ili platili. Nasuprot transakcijama preko kreditnih kartica, transakciju bitkoina ne možete povratiti ukoliko prodati proizvod ili pružena usluga nisu objavljeni na tržištu. U stvari, u potpunosti ste u milosti entiteta sa kojim sarađujete.

Iz tog razloga, pojedini trgovci, posebno oni onlajn, koji prihvataju bitkoin su sumnjiviji od drugih. Lično bih verovao onim trgovcima koji prihvataju i neku drugu valutu, a naročito ukoliko negde imaju prodavnicu na fizičkoj lokaciji. Ali, to je samo moje mišljenje.

Bitkoin kazina su postala popularna kako je rasla popularnost i vrednost kripta. Ne samo da veliki broj onlajn mesta prihvataju bitkoine za uplate i isplate, nego postoje ona koja prihvataju SAMO njih (katkad i neke druge kripte). Možete da ih pronađete ovde.

Lično mislim da bitkoin ne vredi ništa. To može da vam zvuči suludo, ako znamo da mu je u vreme kada sam pisao ovaj tekst vrednost 20.712 $. Svoj vrhunac je dostigao kada je vredeo 64.400 $. Šta vam to govori? Ranije sam rekao da mu je vrednost prepolovljena, ali je trebalo da kažem da trenutno ne vredi ni trećinu u odnosu na najveću vrednost.

Možda se pitate: zašto Brendon misli da bitkoin ništa ne vredi? 

To mislim jer on vredi onoliko koliko je neko spreman da plati nekom drugom za njega i nema realnu vrednost. U stvari, bitkoin nije vezan za privredu jedne zemlje, ili za bruto domaći proizvod (BDP). Većina valuta ne postoji samo fizički, kao što je slučaj sa zlatom, nego se platni promet vrši i onlajn, ali bitkoin nije vezan ni za šta sem za percepciju ulagača. 

Vrednosti valuta većine zemalja su relativno stabilne, jer je BDP tih zemalja (koji je u vezi sa vrednošću valuta) donekle predvidiv, dok bitkoin nije vezan ni za šta. 

Pojedina zakonodavna tela gledaju na bitkoin kao na robu, ali još jednom, ja i dalje imam mali problem da to prihvatim. 

Vrednost robe je relativno stabilna na tržištu, osim ukoliko dođe do promena na berzi, te joj vrednost raste ili opada. Evo, recimo zlato:

Vrednost zlata je neznatno pala 2007. kada se desila Velika recesija i kada se berza urušila. Ljudi su počeli da kupuju zlato da bi sačuvali novac, jer su videli da je njegova cena (kao robe) poprilično stabilna i profitirali su. U stvari, zlato je preživelo krah berze u periodu Velike recesije i cena mu nije pala dok se tržište nije oporavilo, jer je korišćen za investiranje. Nakon oporavka (berze) potražnja za zlatom je opala. 

Sledeća prekretnica se desila kada je počela Covid-19 kriza, tokom koje su bitkoin i zlato imali sličnu vrednost. Najpre su malo devalvirali, ali su se brzo oporavili i prevazišli berzu u rastu, dok se tržište nije konačno oporavilo. 

Na samom početku pandemije, vrednost bitkoina je pala gotovo za polovinu, ali se oporavio i povratio svoju vrednost od pre pandemije, a sve se desilo u periodu od dva meseca. 

Kada uporedimo bitkoin sa Dow Jones Industrial Average berzom, vidimo da na njoj vrednost robe polako, ali dosledno pada. Naravno, pad prate velike i brojne oscilacije. Vrednost bitkoina je, s druge strane, opala nakon vrhunca u novembru 2021. Od tada su oscilacije neznatne. Ali, gubitak više od dve trećine svoje vrednosti nije dobar znak za ovu kriptovalutu. 

Kroz prekretnice i krize koje su se dešavale u poslednjih petnaest godina, videli smo da je zlato sigurna investicija tokom turbulentnih vremena. Tako bi trebalo da ostane i u budućnosti. 

2020. nam se učinilo da je i bitkoin jednako stabilan, ali je nedavna inflacija pokazala suprotno - da on nije siguran u kriznim vremenima, kako na lokalnom, tako ni na globalnom nivou. 

Poređenje

Ne razumem zašto neki ljudi smatraju da je bitkoin roba, jer je za mene to jedan vulgarizovan hibrid neke valute i neke berze. 

Da je bitkoin roba, bio bi deo jevtinih akcija neke fiktivne kompanije, jer, ponoviću, bitkoin u svojoj osnovi ne vredi ništa. 

Dobro, šta sam mislio kada sam rekao da u svojoj osnovi bitkoin ne vredi ništa? 

Uzmimo za primer neku kompaniju koja ima poslovne prostorije. U suštini, imamo firmu koja može imati negativni neto bilans ukoliko joj propadne biznis (mnogima se to i desi kada proglase bankrot, a mali akcionari na kraju ne dobiju ništa), ali ostaje činjenica da ta kompanija poseduje nešto što ima osnovnu vrednost. 

Na primer, inventar kojim kompanija raspolaže, čak i kada izađe iz biznisa i propadne, može sigurno da se proda, jer ima neku vrednost. Većina kompanija je na fizičkim lokacijama, te se i taj prostor može unovčiti. Mnoge velike kompanije imaju investicije i daju zajmove (pozajmice nekim drugim kompanijama ili biznisima), čak iako se ne radi o finansijskoj instituciji, te i oni nešto vrede na tržištu. 

Pored toga, kompanije imaju pravo da poseduju brendove i patente, koji se takođe mogu prodati. Na primer, Craftsman je nekada bio popularni proizvođač alata. Vlasnik brenda je bio Sears Corporation, te je samo Sears (i onaj kojem su oni dali licencu) mogao da prodaje te alate. Pre nego što su proglasili bankrot, Sears je dao licencu Craftsman-u, i to im je bila poslednja preostala vredna stvar. Učinili su isto sa brendom kućnih aparata Kenmore.

Postoje kompanije koje poseduju čak i manje opipljive stvari. Na primer, većina kazina na fizičkim lokacijama u Americi, a i poneka strana, imaju listu gostiju i igrača radi marketinga. Ova kazina vode evidencije o stvarima na koje posetioci najviše troše, kao i o tome ko igra najviše u toku dana (očekivani gubitak) u toku prosečne posete. Nema potrebe da naglašavam, druga kazina bi dala bogatstvo za te podatke svojih konkurenata. Naravno, ti podaci nisu na prodaju, osim u slučaju da kompanija proda kazino drugoj kazino kompaniji ili izađe iz biznisa iz ma kog razloga.

Zbog toga, kada posmatramo vrednost jedne kompanije, svi navedeni elementi se računaju. Kada kompanija poseduje podatke, to je jedna vrsta intelektualne svojine i može biti zalog, te ona daje sve od sebe da im obezbede što veću vrednost. 

Zato mnoge firme mogu da zatvore svoja vrata već danas, i nakon što potpuno svedu račun, imale bi pozitivan bilans koji bi se rasporedio među deoničarima, pa bi čak nešto ostalo i za manje akcionare. 

Naravno da to nije sličaj sa velikom većinom korporacija, jer bi većina njih propala ukoliko bi prestala sa radom. Zato je berzanska vrednost uglavnom predviđena vrednost, kao i vrednost bitkoina, ali se u slučaju berze radi o predviđenoj budućoj zaradi, kojoj je data neka vrednost. 

Berzanski koncept tržišne kapitalizacije* je vrednost koju jedna korporacija ima, u zbiru, koja je zasnovana samo na ceni akcija pomnoženoj sa brojem izdatih akcija. Zanimljivo je da bi BTC, koji ničim nije podržan, prema tržišnoj kapitalizaciji bio jedna od petnaest najvećih kompanija na celom svetu - kada bi bio kompanija. 

Zar to nije zanimljiv podatak? Trenutna vrednost bitkoina u svetu je veća nego vrednost najvećeg lanca prodavnica u Americi, Walmart (koji imaju prodajna mesta i u nekim drugim zemljama).

Naravno, neki od vas sada misle da je ovo suludo, i ja se u potpunosti slažem. Ne mogu a da ne ponovim, da bitkoin nije vezan ni za šta, ništa ga ne podržava, i jedino što održava njegovu trenutnu vrednost je činjenica da dovoljan broj ljudi smatra da on toliko vredi, a to je trenutno oko 20.000 dolara po bitkoinu. 

U suštini, da bi mu vrednost pala na, recimo, 10.000 $ / BTC, dovoljno bi bilo da ljudi misle da on toliko i vredi i da ne žele da ga kupe po većoj ceni. Naravno, u teoriji vrednost bitkoina može ostati ista, ukoliko bi ljudi koristili samo njega kao sredstvo plaćanja (roba i usluga) i prestali da ga kupuju i prodaju jedni od drugih. Ukratko, ako niko ne bi direktno kupovao ili prodavao BTC, onda bi mu se, kao i cenama na berzi, vrednost zadražala na onom nivou na kojem je bila prilikom poslednje kupoprodaje. 

Naravno, uvek će biti ljudi koji će se poigravati na bitkoin tržištu. 

(*Tržišna kapitalizacija je tržišna vrednost izdvojenih akcija preduzeća kojom se trguje na berzi.

Tržišna kapitalizacija jednaka je ceni akcije pomnoženoj sa brojem izdatih akcija. Budući da se neotplaćene akcije kupuju i prodaju na javnim tržištima, kapitalizacija bi se mogla koristiti kao pokazatelj javnog mnjenja o neto vrednosti kompanije i odlučujući je faktor u nekim oblicima procene zaliha.)

Tržište i čuvari akcija (Bag Holders)

Neki od vas kojima trgovačka terminologija nije bliska, mogu se zapitati ko je čuvar akcija. To je berzanski naziv za onoga ko čuva akciju dok ne postane potpuno bezvredna, jer nije želeo/želela da je proda za nižu cenu od one po kojoj je kupljena. 

Verovali ili ne, berzanski čuvari akcija smatraju da nisu u zabludi. Većina njih shvata, čak i dok čuvaju akciju, da njena cena neće rasti, ali njihovo obrazloženje je da ukoliko odustanu i prodaju, NA GUBITKU su, dok su su suprotnom MOŽDA na gubitku. 

Zamišljam da postoje ljudi koji su se polakomili na bitkoin u toku jedne od nekoliko glavnih „promotivnih prodaja”.

Sa izuzetkom manjih padova, cena BTC je samo rasla tokom prvih nekoliko godina. Bilo je značajnijih padova njegove vrednosti, naročito 2020. i 2021., ali je uspevao da se oporavi. Zbog ovoga ga neki smatraju veoma stabilnim. 

To je bilo tako do februara 2021., kada je dostigao vrednost od 56.000 $, i odmah potom devalvirao. 

Ukoliko je to bila neka vrsta testa, bitkoin ga je prošao, jer mu je vrednost ponovo porasla na 61.000 $ / BTC, u prvoj polovini marta 2021. Sledeća dva meseca vrednost mu je naglo padala i rasla, kretala se od 50.000 do 60.000 $. 

U maju iste godine, opet je naglo pala, a u toku leta bila je između 32.000 i 40.000 $, dok je najmanju vrednost imao u julu, da bi se kako je godina prolazila oporavljao.

U poređenju sa većinom akcija pojedinačno, makar kad su u pitanju veće kompanije, a posebno u poređenju sa berzom u celosti, nestabilnost bitkoina je bila neopravdana u tom periodu. Bilo šta što je izdaleka stabilno, osim iz ekonomskih razloga (što nije bio slučaj tokom ovog perioda), ne bi trebalo da izgubi polovinu svoje vrednosti. Sigurno je da kriza izazvana ratom u Ukrajini ima veze sa tim, kao i rastući troškovi rudarenja bitkoina, ali BTC kao da je bio otporan na rast cene električne energije tokom svog prvobitnog oporavka. 

Bitkoin je bio relativno stabilan tokom septembra, ali je ojačao u oktobru i novembru 2021., pre nego što je dostigao najveću cenu ikada, ugrubo oko 65.400 $. U vreme pisanja ovog teksta vrednost mu je iznosila trećinu od navedene. 

Ove fluktuacije nisu svojstvene nekoj stabilnoj investiciji. U stvari, ovde nema ni s od stabilnosti. Promene njegove vrednosti izgledaju kao da je njima neko manipulisao. 

Bitkoin je naglo pao kako se približavao kraj godine, da bi u decembru 2021. bio oko 60.000 $/BTC, ali je pre kraja godine pao na nešto manje od 50.000 $/BTC.

Prvih nekoliko meseci sledeće godine bio je stabilan (od 40.000 do 50.000 $), pa je brzo pao ispod 40.000 u prvih nekoliko dana marta, ali se do 1. aprila oporavio i dostigao najveću vrednost u odnosu na prethodnih nekoliko meseci - 46.000 $/BTC.

U narednih nekoliko dana stabilno pada, i to možemo nazvati totalnim kolapsom. Balon se naduvao i pukao, ali se ispostavilo da postoji balon unutar balona koji je i sam nedavno pukao, te bitkoin trenutno ima vrednost trećine u odnosu na svoj vrhunac, a pao je na pola aprilske vrednosti. To je katastrofa, jer govorimo o periodu od dva meseca. 

Bitkoin je najniže pao, ispod 19.000 $/BTC, pre nekoliko sedmica, ali se oporavio i čini se kao da se stabilizovao na oko 20.000 $, 1000 $ niže ili više (što je takođe ludost jer govorimo o dnevnim fluktuacijama) u poslednjih dve sedmice. 

Sigurno je da su ljudi kupovali bitkoine kada su bili skuplji i sada ih koriste za plaćanje roba i usluga, ili ih čuvaju i čekaju da mu vrednost poraste. 

Iz tog razloga, kao valuta, mislim da bitkoin ne vredi ništa. Moje lično mišljenje je da ukoliko koristite bitkoin (naročito tokom ovih drastičnih i naglih promena vrednosti) u onlajn kockanju, onda se kockate duplo. Postavljate ulog u kazino ne bi li osvojili neku sumu, a potom se nadate da će vrednost bitkoina porasti ili bar ostati ista do trenutka kada vam isplate dobitak. 

Naravno da postoje fluktuacije u potrošačkoj vrednosti dekretnih valuta, kao što je američki dolar. Postoje tržišta valuta i tu se vrednost jedne valute, koja može da se zameni drugom, menja gotovo iz minuta u minut. Najstabilnije valute (najbolji primeri su $ i €) ne gube 50% svoje potrošačke vrednosti u periodu od dva meseca. 

Po tome, BTC je doživeo potpunu katastrofu. Ali to me je manje iznenadilo nego kada bi neka dekretna valuta doživela isto. Verujem da BTC u svojoj biti nema nikakvu vrednost. Jedina vrednost koju ima je zajednički dogovor o tome koliko je jedna osoba voljna da potroši na decimalan iznos bitkoina, kupujući ga od nekog drugog, jer je razmena bitkoina retka. 

Mnogi ljudi su kupili bitkoin kada je imao najveću vrednost, verovatno nadajući se da će ona nastaviti da raste i da će biti šokirani, ne samo njegovom cenom, nego i kada im u investicionim člancima budu predlagali da ga prodaju po toj ceni, pre nego da ga zadrže, praćeni predviđanjem da će vrednost bitkoina pasti na manje od 10.000 $/BTC, a možda i niže. 

Naravno, u poređenju sa 2017., to bi i dalje bila odlična cena, kao što je moj prvi WoV članak na ovu temu iz 2017. pisan u vreme kada je bitkoin po prvi put procenjen na više od 2.000 $. U to vreme bi kupovina bitkoina vredela 1.000 % ili više nego sada, čak i cena od 10.000 $/BTC bi i dalje odražavala rast od preko 500%, ili ugrubo toliko. 

To ne znači da bi ljudi koji su ga kupili i zadržali kada mu je vrednost bila preko 40.000 $ trebalo da se osećaju bolje. 

Na žalost, postoje dva razloda zašto ne mogu da vam kažem da li treba da ga prodate sada. 

Prvo, ja obično pravim investiciona predviđanja i donosim odluke zasnovane na fundamentanim pravilima i vrednostima, ali kao što uvek govorim, bitkoin nema fundamentalnu vrednost kojom mogu da baratam. 

Drugi razlog je taj što ja ne mogu da predvidim ponašanje bitkoina u budućnosti, jer ne samo da nije stabilan, nego nikada ne bih predvideo da će dostići vrednost koju sad ima. 2017. bih se iznenadio da je došao neko iz budućnosti i rekao mi da će bitkoin vredeti 20.000 $ po jedinici, a pogotovo da mi je ta osoba rekla da će mu cena biti manja od trećine u odnosu na najvišu. 

Možda ćete mi poverovati u vezi sa fundamentalnim vrednostima ukoliko pročitate jedan pouzdan izvor. Citiraću jedan njegov deo: 

Bitkoin je izneverio primarna očekivanja, postao je sredstvo za špekulatvine investicije. Ovo zbunjuje. Nema prirodnu vrednost i ničim nije podržan. Ljubitelji bitkoina će vam reći da, kao i zlatu, njegova vrednost leži u njegovoj oskudici - bitkoin kompjuterski algoritam rudari maksimalno 21 milion digitalnih koina/novčića (gotovo 19 miliona je napravljeno do sada). Ali teško da on sam od sebe može biti izvor neke vrednosti. Investitori u bitkoine kao da se oslanjaju na ludačku teoriju - za profit vam je potrebna samo osoba voljna da ga kupi po višoj ceni. 

U članku se takođe pominje ono što sam ranije rekao, da je jedan od primarnih ciljeva bitkoina bila uspostava transakcija bez nadzora vlade ili zakona. Ali, od nastanka bitkoina, veliki broj zemalja je počeo da ga uvodi u zakonske okvire i ušao u trag velikim, neprijavljenim transakcijama, koje su obavljane u cilju nelegalnih kupovina, ili prosto radi izbegavanja prijave prihoda. To takođe znači da bitkoin nije siguran ili anoniman u meri u kojoj je nekada bio. Naknade pri transakcijama su visoke. Ipak, moram da vam priznam da nisam s tim upoznat jer nikada nisam koristio bitkoin, niti sam ikada investirao u njega. 

Zaključak 

Bojim se da i dalje ne mogu da predvidim kolika će cena bitkoina biti u budućnosti. Ne samo da mislim da nema fundamentalnu vrednost sa kojom bih to predviđanje započeo, već nikada ne bih pogodio da će vredeti koliko vredi danas. 

Onima koji poseduju bitkoine, savetovao bih da urade domaći zadatak i pokušaju da odrede, koristeći što veći broj podataka, da li će mu cena rasti ili padati, te prema tome da li da ga prodaju ili kupe. 

Odluke donosim i predviđam uglavnom na osnovu fundamentalnih vrednosti, te ja razmišljam više kao trgovac, a manje kao investitor. Jedan osnovni koncept na koji gledam kao trgovac je „zadržavajući nešto po trenutnoj ceni i vrednosti isto je kao i da ga kupujete.” Većina investitora se ne bi složila sa mnom, jer je investiciona filozofija potpuno drugačija. Ali, moja trgovačka filozofija kaže da nema razloga da zadržite nešto (što je suprotno od prodaje) ukoliko ne razmišljate o tome da ga kupite (ili da kupite veću količinu toga) po trenutnoj ceni, ako ga već nemate. 

Kada se radi o bitkoinima, bolje razmislite o tome da ga prodate i izađite iz toga ukoliko se ne nadate da će mu cena drastično porasti. Ako mislite da će mu cena i dalje padati kratkoročno, srednjeročno ili dugoročno, a posebno ukoliko postoji mogućnost još većeg pada njegove vrednosti, onda je najsigurnije da izađete iz svega toga.

S druge strane, možda će mu vrednost biti veća od 40.000 $/BTC, možda će biti čak 50. 000, 60.000 ili 70.000 $. Ako su nam dešavanja poslednjih nekoliko godina išta dokazala, onda je to činjenica da mu je kretanje vrednosti teško predvideti, što je za mene dovoljan razlog da se u to ne petljam.